Сура: Yusuf
Аят 12/8

إِذْ قَالُوا لَيُوسُفُ وَأَخُوهُ أَحَبُّ إِلَىٰ أَبِينَا مِنَّا وَنَحْنُ عُصْبَةٌ إِنَّ أَبَانَا لَفِي ضَلَالٍ مُّبِينٍ

Мана, улар дедилар: “Биз бир жамоа бўлсаг-у, Юсуф ва унинг иниси отамизга биздан кўра суюклироқ. Отамиз аниқ адашди!”

Пояснение: