Сура: Yusuf
Аят 12/42

وَقَالَ لِلَّذِي ظَنَّ أَنَّهُ نَاجٍ مِّنْهُمَا اذْكُرْنِي عِندَ رَبِّكَ فَأَنسَاهُ الشَّيْطَانُ ذِكْرَ رَبِّهِ فَلَبِثَ فِي السِّجْنِ بِضْعَ سِنِينَ

Шунда икковидан нажот топади, деб ўйлаган бирига деди: “Раббинг ҳузурида мени эслагин/эслатгин”. Лекин йўлдан оздирувчи шайтон ундан раббига эслатишни унуттирди. Юсуф эса яна бир неча йил зиндонда қолиб кетди.

Пояснение: