Сура: Al-Ma'idah
Аят 5/106

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا شَهَادَةُ بَيْنِكُمْ إِذَا حَضَرَ أَحَدَكُمُ الْمَوْتُ حِينَ الْوَصِيَّةِ اثْنَانِ ذَوَا عَدْلٍ مِّنكُمْ أَوْ آخَرَانِ مِنْ غَيْرِكُمْ إِنْ أَنتُمْ ضَرَبْتُمْ فِي الْأَرْضِ فَأَصَابَتْكُم مُّصِيبَةُ الْمَوْتِ تَحْبِسُونَهُمَا مِن بَعْدِ الصَّلَاةِ فَيُقْسِمَانِ بِاللَّهِ إِنِ ارْتَبْتُمْ لَا نَشْتَرِي بِهِ ثَمَنًا وَلَوْ كَانَ ذَا قُرْبَىٰ وَلَا نَكْتُمُ شَهَادَةَ اللَّهِ إِنَّا إِذًا لَّمِنَ الْآثِمِينَ

Эй иймон келтирганлар! Бирортангизга ўлим етса, васият вақтида орангиздан икки одил киши гувоҳ бўлсин. Ёки агар ер юзида сафарга чиққанингизда, ўлим етса, сиздан бўлмаган икки киши гувоҳ бўлсин. Агар шубҳалансангиз, Салотдан кейин/васиятнинг тўғри йўли кўрсатилгандан кейин, Аллоҳ номига ушбу қасамни ҳам ичказинг: “Биз бу гувоҳликни бирон эвазга сотмаймиз, ва Аллоҳнинг гувоҳлигини яширмаймиз, агарчи яқинимиз бўлса ҳам. Акс ҳолда гуноҳкор бўламиз”.

Пояснение: